Amerka: Po Kom Je Dobila Ime?

Zdravo ekipa! Danas pričamo o nečemu što nas sve zanima, a često nismo sigurni u odgovor: po kome je zapravo nazvana Amerika? Verovatno ste čuli razne priče, ali danas ćemo da razjasnimo sve i da se pozabavimo poreklom ovog moćnog imena koje krasi ceo kontinent. Pripremite se, jer ovo putovanje kroz istoriju će biti baš zanimljivo!

Américo Vespuči: Čovek na koga pada senka slave

Većina vas će verovatno odmah pomisliti na Kristofera Kolumba, zar ne? Logično, on je bio taj hrabri moreplovac koji je "otkrio" Ameriku za Evropu. Ali, ispada da to baš i nije cela priča, momci i devojke. Zapravo, Amerika nije dobila ime po Kolumbu, već po italijanskom istraživaču i kartografu Amériku Vespučiju. Da, dobro ste pročitali! Vespuči je bio taj koji je prvi shvatio da Kolumbo nije stigao do Azije, kako je sam Kolumbo tvrdio do svoje smrti, već da je otkrio potpuno novi, dotad nepoznati kopneni deo sveta. Zamislite tu situaciju: Kolumbo je mislio da je stigao do Indije, a Vespuči je bio taj koji je rekao: "Čekaj malo, ovo izgleda kao nešto sasvim drugo!" Ta njegova spoznaja, objavljena u pismima i mapama, bila je ključna.

Ali kako je došlo do toga da se ceo kontinent nazove po njemu? E, tu na scenu stupa nemački kartograf Martin Valdzemiler. Godine 1507., Valdzemiler je radio na novoj mapi sveta. Videvši Vespučijeve spise i shvativši značaj njegovog otkrića – da se radi o novom kontinentu – odlučio je da ga nazove po njemu. U svom delu "Cosmographiae Introductio" (Uvod u kosmografiju), Valdzemiler je napisao da, pošto je Evropa i Azija dobile imena po ženama, misli da bi i ovaj novi, četvrti deo sveta, trebalo nazvati po njegovom "otkrivaču", Amériku. Tako je i nazvao taj južni deo kopna na svojoj mapi – "America". Ova mapa je postala veoma popularna, a ime se brzo proširilo. Ironično, Valdzemiler je kasnije, na drugim mapama, pokušao da povuče ovaj potez i da nazove kopno "Terra Incognita" ili "Terra Nova", ali bilo je prekasno. Ime "Amerika" se već uhvatilo i nije se više odustajalo od njega. Tako da, sledeći put kad vidite mapu ili govorite o Americi, setite se Amérika Vespučija – čoveka po kome je kontinent zvanično dobio ime, iako ga je Kolumbo prvi ugledao.

Kolumbova uloga i zabluda

E, sad da se vratimo na Kolumba. Naravno, Kristofer Kolumbo je bio prvi Evropljanin koji je stigao do Amerike 1492. godine. Njegovo putovanje je nesumnjivo imalo ogroman uticaj na istoriju, pokrenuvši eru velikih geografskih otkrića i kolonizacije. Međutim, ključna razlika, i razlog zašto se kontinent ne zove po njemu, leži u tome što Kolumbo do kraja života nije shvatio da je otkrio novi kontinent. On je bio ubeđen da je stigao do istočnih obala Azije, do Indije ili Japana. Čak je i u svojim dnevnicima pisao o tome, tražeći dokaze za azijsko kopno. Ovo je bila velika zabluda, ali zabluda koja je, na kraju krajeva, dovela do toga da se kontinent nazove po drugome. Da je li to čudno? Malo jeste, ali istorija je puna ovakvih obrta. Kad je Vespuči kasnije, tokom svojih putovanja početkom 16. veka, stigao do obala Južne Amerike i počeo da mapira te teritorije, on je prvi razumeo i artikulisao ideju da se radi o potpuno novom svetu, odvojenom od Azije. Njegova pisma i izveštaji o "Novom svetu" (Mundus Novus), kako ju je nazvao, brzo su se širili Evropom i imali su mnogo veći uticaj na shvatanje geografije tog vremena od Kolumbovih tvrdnji da je stigao do Azije. Ljudi su počeli da veruju Vespučiju, a ne Kolumbu, jer su njegove tvrdnje bile potkrepljene detaljnijim opisima i mapama novootkrivenih zemalja. Tako je Kolumbo, iako ključna figura u dolasku Evropljana u Ameriku, ostao upamćen kao neko ko je "otkrio" put do Azije, dok je Vespuči dobio čast da po njemu bude nazvan ceo novi kontinent. Ovo je jedan od onih istorijskih paradoksa koji nas tera da se zapitamo kako bi svet izgledao danas da su stvari išle drugačije.

Ko je bio Américo Vespuči?

Dakle, da malo bolje upoznamo Amérika Vespučija. Rođen je u Firenci, u Italiji, 1454. godine. Bio je bogat trgovac, diplomata i, naravno, istraživač. Nije bio mornar u klasičnom smislu kao Kolumbo, već je više bio putnik i finansijer ekspedicija. Radio je za moćnu medičejsku porodicu, a kasnije se preselio u Španiju, gde je radio kao komercijalni agent za firentinske trgovce. Njegova strast prema geografiji i istraživanju dovela ga je do toga da učestvuje u nekoliko putovanja ka Novom svetu. Njegova najveća zasluga, i razlog zašto je kontinent dobio ime po njemu, leži u tome što je bio jedan od prvih koji je sistematski istraživao obale Južne Amerike i shvatio da se radi o kontinentu odvojenom od Azije. Njegovi detaljni dnevnici i mape pružili su Evropi jasniju sliku o novootkrivenim zemljama. Njegova ideja o "Novom svetu" je bila revolucionarna za to doba. Nije bilo pitanje samo otkrivanja novih zemalja, već prepoznavanja da su te zemlje deo nečega mnogo većeg i drugačijeg od onoga što su Evropljani do tada poznavali. Vespuči je bio taj koji je tu ideju uspešno plasirao u javnost i u naučne krugove. Njegovi izveštaji su bili veoma popularni i štampani su na više jezika, što je doprinelo brzom širenju njegovog imena i koncepta "Novog sveta". Iako je Kolumbovo putovanje bilo ranije, Vespučijeva naučna i geografska interpretacija događaja imala je veći uticaj na buduća istraživanja i na globalno shvatanje geografije. Zbog toga, kada se Valdzemiler suočio sa zadatkom da nazove novootkriveni kontinent, logičan izbor, na osnovu tada dostupnih informacija i popularnosti, bio je Américo Vespuči. Tako da, iako Kolumbo često dobija svu slavu za dolazak u Ameriku, Vespuči je taj koji je zaslužio mesto na mapi – doslovno!